Uređenje okućnice i vrta

AKO JE VAŠA oku­ćni­ca na str­mom te­re­nu, to ni­je pre­pre­ka da je pre­tvo­ri­te u ra­skošan vrt.

Do­duše, ure­di­ti vrt na ko­si­ni ni­je je­dno­sta­vno jer vr­lo če­sto izi­sku­je ve­će gra­đe­vin­ske za­hva­te ka­ko bi se na­gib ubla­žio. ­Ipak, mi vam po­ka­zu­je­mo vrt na str­mom te­re­nu u za­pa­dnom di­je­lu gra­da ko­ji je ure­đen bez opse­žnih gra­đe­vin­skih ra­do­va.Za­te­če­ni vrt na tom pro­sto­ru bio je za­pušten, obra­stao u ko­rov, s ne­ko­li­ko sta­ba­la i po­di­vlja­lih gr­mo­va.Pri do­go­vo­ru o ure­đe­nju vr­ta gla­vni je za­htjev vla­sni­ka bio da se izo­sta­vi tra­vnjak jer bi nje­go­va košnja bi­la ote­ža­na ­zbog na­gnu­to­sti te­re­na. Ka­ko je pro­stor za vrt bio ma­li, vla­sni­ci su že­lje­li uklo­ni­ti su­višna sta­bla i gr­mo­ve. Na­po­slje­tku, že­lje­li su ima­ti vrt ko­ji će bi­ti za­sa­đen bilj­ka­ma ko­je ne­će izi­ski­va­ti pre­više bri­ge. Gusti zeleni sag Sto­ga su naj­pri­je uklo­nje­na sta­bla, gr­mo­vi, a ci­je­li je te­ren očišćen od ko­ro­va. Da bi se ubla­žio ve­li­ki na­gib, isko­pa­no je ne­ko­li­ko te­ra­sa ko­je su po­du­pr­te po­tpor­nim zi­do­vi­ma. Te­ra­se su me­đu­so­bno po­ve­za­ne po sre­di­ni vr­ta uz po­moć im­pro­vi­zi­ra­nih stu­ba. Na­kon što je te­ren pri­re­đen, pri­stu­pi­li smo sa­dnji. Pri izbo­ru bi­lja­ka vo­di­li smo ra­ču­na o za­htje­vu vla­sni­ka da sve po­sa­đe­ne bilj­ke bu­du zim­ze­le­ne. Ka­ko bi ci­je­la ­površina bi­la oze­le­nje­na, ali ne tra­vom, iza­bra­li smo više vr­sta po­kri­va­ča tla.Po­kri­va­či tla sa­đe­ni su gu­sto ka­ko bi se što pri­je po­kri­la go­la ­površina i ta­ko zašti­ti­lo tlo od ero­zi­je. U ra­zli­či­tim te­ra­sa­ma smje­nju­ju se ra­zno­vr­sni po­kri­va­či tla po­put du­nja­ri­ce ­(Cotoneaster) ko­ja se u pro­lje­će oki­ti mnoš­tvom bi­je­lih cvje­to­va, a u je­sen cr­ve­nim bo­bi­ca­ma. Br­zo se širi, a pri­tom je skro­mnih za­htje­va. Po­sa­di­li smo i pa­hi­san­dru ­(Pachysandra) ko­ja stva­ra ni­ski, gu­sti ze­le­ni sag. Zim­ze­le­na je, a ima bi­je­le cvje­to­ve. Me­đu po­kri­va­či­ma tla za­stu­pljen je i si­tno­li­sni zim­ze­len ­(Vinca mi­nor) ko­ji je po­se­bno atra­kti­van u pro­lje­će ka­da cva­te pla­vim cvje­to­vi­ma. Iza­bra­li smo i bo­ro­vi­ce ­(Juniperus sp.) ko­je su ro­bu­snog izgle­da, a br­zo ra­stu. Čarobna hortenzija Za ogra­du ko­ja gra­ni­či sa su­sje­dnim vr­tom oda­bran je va­tre­ni trn ­(Pyracantha) ko­ji u svi­bnju cva­te ve­li­kim bi­je­lim cva­to­vi­ma, a u je­sen se stva­ra­ju bo­bi­ča­sti plo­do­vi cr­ve­ne i na­ran­ča­ste bo­je.Ka­ko ci­je­la ­površina ne bi izgle­da­la mo­no­to­no, me­đu po­kri­va­če tla po­sa­đe­ne su i sku­pi­ne traj­ni­ca po­put gra­ni­či­ce ­(Hemerocalis), či­sta­ca ­(Stachys), kav­ka­ske po­to­čni­ce ­(Brunnera) te ni­skog je­sen­skog zvje­zda­na ­(Aster), ko­ji je upra­vo sa­da u pu­nom cva­tu ru­ži­ča­ste bo­je. Tu su i gr­mo­vi po­put hor­ten­zi­ja ­(Hyndragea) te ku­ri­ka ­(Euonymus).Na naj­ni­žim te­ra­sa­ma ni­su po­sa­đe­ni po­kri­va­či tla ne­go atra­kti­vni­ja ni­ska cr­no­go­ri­ca po­put smre­ke ­(Picea gla­u­ca co­ni­ca), okru­gle tu­je ­(Thuja oc­ci­den­ta­lis “Glo­bo­sa”), pa čem­pre­sa ­(Chamaecyparis ob­tu­sa Na­na gra­ci­lis) u kom­bi­na­ci­ji s ja­stu­ča­stim traj­ni­ca­ma ­(plamenac i ko­ralj­ni zvon­čić). Skromi zahtjevi Pr­ve dvi­je go­di­ne na­kon sa­dnje bilj­ki vrt je izi­ski­vao više bri­ge: če­sto pli­je­vlje­nje ko­ro­va, re­do­vi­to za­li­je­va­nje i gno­je­nje. No, ka­da su bilj­ke na­ra­sle i raširi­le se di­ljem ­površine, vrt tre­ba sa­mo dva-tri odr­ža­va­nja go­dišnje jer su sve po­sa­đe­ne bilj­ke skro­mnih za­htje­va. Ri­ječ je ugla­vnom o ore­zi­va­nju i obli­ko­va­nju bi­lja­ka te, po po­tre­bi, pli­je­vlje­nju ko­ro­va.Jasna Rudež, dipl. ing

Uređenje okućnice i vrta

GORILOPEDIJA MOJ DOM